RAD VEŠTAKA I ORGANIZACIJA VEŠTAČENJA

U nekim slucajevima kada se resavaju razna pitanja, a najcesce u sporovima na sudu, odredjuje se vestacenje. Vestacenjem se trazi ekspertiza (franc.expertise), strucni pregled, odnosno ispitivanje koje vrsi ekspert, odnosno vestak. Ekspert je strucnjak koji dobro poznaje odredjenu oblast i moze da vrsi vestacenje iz te oblasti. Vestacenje se moze obavljati i van sudskog postupka(ZOIL-a kod procene stete i utvrdjivanja uzroka u arbitrazama Udruzenja i Komora, u vodjenju disciplinskog postupka kod preduzeca i sl.), kada se obradjuje postupak za ocenu potrebe vestacenja, izbor vestaka i sprovodjenje vestacenja u sudskom i krivicnom postupku.

Vestacenje se odredjuje kada za utvrdjivanje ili ocenu neke vazne cinjenice treba pribaviti i misljenje lica koje raspolaze potrebnim strucnim znanjem.

Vestacenju nema mesta u slucaju kada je opste znanje sudije, odnosno drugog organa krivicnog postupka, dovoljno da obezbedi zapazanje cinjenica vaznih za postupak i ocenu njihovog znacaja. Opste znanje sudije ovde treba shvatiti u objektivnom smislu. Znaci, nije bitno da li odredjeni sudija u konkretnom slucaju raspolaze nekim strucnim znanjem koje prevazilazi uobicajeni fond znanja sudija. Razlog da se organ postupka posluzi vestacenjem nije samo u nedostatku strucne spreme organa, vec i u cinjenici da uloga vestaka ne moze biti spojena ni sa jednom drugom ulogom, osim izuzetno, sa ulogom svedoka.

Iz zakonske definicije pojma vestacenja nesumnjivo proizilazi da se vestacenje ne moze odrediti radi dobijanja misljenja o pojedinim pravnim pitanjima. Na primer, od vestaka se ne moze traziti odgovor na pitanje o krivici ni objasnjenje znacaja nekog pravnog propisa.

Prema tome , kad god je potrebno, za utvrdjivanje ili ocenu neke vazne cinjenice primeniti odredjeno strucno znanje, pristupice se vestacenju, izuzev kada je takvo znanje uobicajeno za svakog punoletnog i dusevno zdravog coveka.

Zakonom nisu utvrdjene vrste vestacenja. Navedeni su slucajevi u kojima ce se obavezno odrediti vestacenje. Medjutim, jasno se moze zakljuciti da zakonodavac i nije mogao drugcije postupiti, s obzirom na brojnost posebnih strucnih znanja koja se u praksi mogu primeniti za utvrdjivanje i ocenu neke vazne cinjenice u odredjenom krivicnom postupku.

1.1. Određivanje veštačenja

Vestacenje odredjuje pismenom naredbom organ koji vodi postupak. U naredbi se navodi u pogledu kojih cinjenica se vrsi vestacenje i kome se poverava. Naredba se dostavlja i strankama.

Ako za odredjenu vrstu vestacenja postoji strucna ustanova, ili se vestacenje moze izvrsiti u okviru drzavnog organa, takva vestacenja, a narocito slozenija, poveravace se, po pravilu, takvoj ustanovi, odnosno organu. Ustanova, odnosno organ , odredjuje jednog ili vise strucnjaka koji ce izvrsiti vestacenje.

Kad vestaka odredjuje organ koji vodi postupak, taj organ ce, po pravilu, odrediti jednog vestaka, a ako je vestacenje slozeno – dva ili vise vestaka.

Ako za koju vrstu vestacenja postoje kod suda stalno odredjeni vestaci, drugi vestaci se mogu odrediti samo ako postoji opasnost od odlaganja, ili ako su stalni vestaci spreceni, ili ako to zahtevaju druge okolnosti.

U pogledu izbora kome ce poveriti vestacenje, organ koji vodi postupak ima vise mogucnosti. Ako za odredjenu vrstu vestacenja postoji strucna ustanova ili se vestacenje moze izvrsiti u okviru drzavnog organa, takva vestacenja, a narociti slozenija, poverice se, po pravilu, takvoj ustanovi, odnosno organu. Ustanova, odnosno organ, odredjuje jednog ili vise strucnjaka koji ce izvrsiti vestacenje.

Prioritet koji je u Zakonu odredjen u izboru vestaka ima samo orijentacioni karakter. Znaci, sud ili drugi organ krivicnog postupka, nije obavezan da prioritetno poverava vestacenja strucnoj ustanovi ili drzavnom organu ili da slozenija vestacenja poverava vecem broju strucnjaka, a manje slozena pojedincima. Medjutim, imajuci u vidu krajnji cilj vestacenja, organ koji vodi krivicni postupak ce nastojati da pri opredeljenju kome ce poveriti vestacenje izvrsi takav izbor koji ce omoguciti najbolji kvalitet.

Ako organ koji vodi postupak odredjuje vestacenja van ustanova, odnosno drzavnih organa, onda ce ovaj izbor izvrsiti sa spiska stalnih sudskih vestaka, ako takav spisak kod suda postoji, osim kada postoji opasnost od odlaganja ili ako su stalni sudski vestaci spreceni ili ako to zahtevaju druge okolnosti.

Kod odredjivanja vestaka mora se voditi racuna da li postoje predvidjene zabrane za odredjeno lice ili razlozi za izuzece. Ukoliko bi se zanemarile ove zabrane ili prenebregli razlozi za izuzece, citav postupak bi bio manjkav.

Nije zabranjeno sudu da za vestake odredjuje i strucna lica zaposlena u ministarstvu za unutrasnje poslove, pa presuda moze da se zasniva i na njihovom izvestaju i iskazu.

Kod odredjivanja vestaka sud nije vezan za njihov broj i titule, vec za potrebe utvrdjivanja istine.

1.2. Obaveze vestaka

Lice koje se poziva kao veštak dužno je da se odazove pozivu i da prezentira svoj nalaz i mišljenje.

Ako veštak koji je uredno pozvan ne dođe a izostanak ne opravda,ili ako odbije da veštaci,može da se kazni novčano do 1000 dinara, a u slučaju neopravdanog izostanka može i prinudno da se dovede.

O žalbi protiv rešenja kojim je izrečena novčana kazna odlucuje sudsko veće.

Glavni pretres moze početi i bez prisustva pozvanog veštaka, a u tom slucaju veće će u toku pretresa odlučiti da li usled odsustva veštaka pretres treba odložiti da bi se naknadno saslušao veštak ili je to suvišno,jer umesto neposrednog saslušanja veštaka koji je ranije ispitivan,dovoljno je da se pročita iskaz dat prilikom tog ispitivanja.

Veštak snosi troškove svog eventualnog,prinudnog dovođenja kao i troškove odlaganja glavnog pretresa,ako do toga dođe.

Odluku o kažnjavanju zbog ne dolaska može opozvati veće do završetka glavnog pretresa, a odluku o obavezi nadoknade troškova ne može opozvati veće već je njeno preinačenje moguće jedino u žalbenom postupku.

1.3. Izuzece veštaka

Za veštaka se ne može uzeti lice koje ne može biti saslušano kao svedok ili lice koje je oslobođeno dužnosti svedočenja, kao ni lice prema kome je krivično delo učinjeno, a ako je uzeto, na njegovom nalazu i mišljenju ne može se zasnivati sudska odluka.

Razlog za izuzeće veštaka postoji i u pogledu lica koje je zajedno sa okrivljenim ili oštećenim u radnom odnosu u istom organu,radnoj organizaciji,drugoj organizaciji ili zajednici ili kod pojedinaca koji obavlja samostalnu delatnost ličnim radom, sredstvima u svojini građana, kao i u pogledu lica koje je u radnom odnosu kod oštećenog ili okrivljenog.

Za veštaka se, po pravilu, neće uzeti lice koje je saslušano kao svedok.

Kad je dozvoljena posebna žalba protiv rešenja kojim se odbija zahtev za izuzeće veštaka, žalba odlaže izvršenje veštačenja ukoliko ne postoji opasnost od odlaganja.

1.4. Rad veštaka

Pre početka veštačenja pozvaće se veštak da predmet veštacenja brižljivo razmotri, da tačno navede sve sto zapazi i nađe, da svoje mišljenje iznese nepristrano i u skladu sa pravilima nauke ili veštine.On će posebno biti upozoren da davanje lažnog iskaza predstavlja krivično delo.

Od veštaka se može zahtevati da pre veštačenja položi zakletvu.Pre glavnog pretresa veštak mozže položiti zakletvu samo pred sudom, i to ako postoji bojazan da ce biti sprečen da dođe na glavni pretres.Razlog zbog koga je položena zakletva navešće se u zapisniku.Stalno postavljeni zakleti veštak opomenuće se samo pre veštacenja na položenu zakletvu.Zakletva se polaže usmeno.Teks zakletve glasi: ”Zaklinjem se svojom čašću da ću veštačenje izvršiti savesno i po svom najboljem znanju i da ću tačno i potpuno izneti svoj nalaz i mišljenje”.

Organ pred kojim se vodi postupak rukovodi veštačenjem, pokazuje veštaku predmete koje će razmotriti,postavlja mu pitanja i, po potrebi, traži objašnjenja u pogledu datog nalaza i mišljenja.

Veštaku se mogu dodati razjašnjenja, a može mu se dozvoliti i da razmatra spise. Veštak može predložiti da se izvedu dokazi ili pribave predmeti i podaci koji su od važnosti za davanje nalaza i mišljenja. Ako prisustvuje uviđaju,rekonstrukciji ili drugoj istražnoj radnji, veštak može predložiti da se razjasne pojedine okolnosti, ili da se licu koje se saslušava postave pojedina pitanja.

Veštak izlaže usmeno na glavnom pretresu svoj nalaz i mišljenje.Ako je veštak pre glavnog pretresa pripremio pismeno svoj nalaz i mišljenje može mu se dozvoliti da ga pročita, u kom slučaju će se njegov pismeni sastav priloziti zapisniku.

Ako je veštacenje izvršeno u stručnoj ustanovi, odnosno državnom organu, poverio veštačenje, ako se, s obzirom na prirodu izvršenog veštačenja,ne može očekivati potpunije objašnjenje pismenog nalaza i mišljenja.

 

U tom slucaju veće može odlučiti da se samo pročita nalaz i mišljenje stručne ustanove,odnosno državnog organa. U protivnom ,kada smatra da je potrebno,veće moze naknadno odlučiti da se i neposredno saslušaju stručnjaci koji su izvršili veštačenje.

Veštak pregleda predmete veštačenja u prisustvu organa koji vodi postupak i zapisničara, osim ako su za veštačenje potrebna dugotrajna ispitivanja ili ako se ispitivanja vrše u ustanovama, odnosno državnom organu ili ako to traže obziri morala.

Ako je za svrhu veštačenja potrebno da se izvrši analiza neke materije,veštaku će se, ako je to moguće, staviti na raspolaganje samo deo te materije, a ostatak će se u potrebnoj količini obezbediti za slučaj naknadnih analiza.

Nalaz i mišljenje veštaka unose se odmah u zapisnik.Veštaku se može odobriti da naknadno podnese pismeni nalaz, odnosno mišljenje, u roku koji mu odredi organ pred kojim se vodi postupak.

Veštačenjem rukovodi organ pred kojim se vodi postupak.Ovo rukovođenje ima aktivan karakter i ispoljava se u nizu aktivnosti koje organ preduzima.

Određujući veštačenje, organ koji to čini, u naredbi navodi u pogledu kojih činjenica se vrši veštačenje. Znači fiksira zadatak koji treba obaviti i eliminiše eventualnu pojavu da veštak svoju aktivnost usmerava na utvrđivanje činjenica koje nisu potrebne za konkretan slučaj. Fiksirajući zadatak veštaku, organ koji to čini jednostavno označava predmet veštačenja i postavlja pitanja na koja veštak treba da odgovori u svom nalazu i mišljenju, kako bi rezultat veštačenja bio upotrebljiv, a uz to samo veštačenje sprovedeno na što racionalniji način.

Rukovođenje veštačenjem ispoljava se ne samo u odnosu na veštaka, već i u odnosu na stranke i branioca koji prisustvuju veštačenju ili isto prate na drugi način. Stranke i branilac postavljaju pitanja veštaku preko organa koji vodi postupak, a isti organ odlučuje koji se njihovi predlozi za dopunu i usmeravanje veštačenja usvajaju a koji ne.

Najzad, rukovodđenje veštačenjem od strane organa koji je isto naredio, ispoljava se i u odnosu na treća lica. Tako, ako je potrebno da se odezbede predmeti neophodni za veštačenje ili kontakt veštaka sa ovim predmetima i slično, za slučaj postojanja smetnji, njih otklanja organ postupka svojim prikladnim naredbama.

Uz sve napred rečeno o rukovođenju veštačenjem, treba istaći da odnos organa koji rukovodi ovom procesnom aktivnošću prema veštaku nije odnos nadređenosti. Naprotiv, smisao rukovođenja je ostvarivanje saradnje između organa postupka i veštaka na planu pravilnog usmeravanja veštačenja. Na ovakav zaključak upućuje sama činjenica da oba subjekta u procesu veštačenja vrše javne funkcije od opšteg društvenog interesa, što vodi ostvarivanju jednog istog krajnjeg cilja.Tužilac, oštećeni, okrivljeni i branilac mogu prisustovati saslušanju veštaka, osim kada se to pravo braniocu i okrivljenom uskrati.

1.5 Veštačenje stručne ustanove ili državnog organa

Ako se veštačenje poverava stručnoj ustanovi ili državnom organu, organ koji vodi postupak upozoriće da u davanju nalaza i mišljenja ne može učestvovati lice koje se ne može saslušati kao svedok ili lice za koje postoje razlozi za izuzeće od veštačenja predvidjeni zakonom, kao što će upozoriti i na posledice davanja lažnog nalaza i mišljenja.

Stručnoj ustanovi, odnosno državnom organu, staviće se na raspolaganje materijal potreban za veštačenje.

Stručna ustanova, odnosno državni organ, dostavljaju pismeni nalaz i mišljenje potpisan od strane lica koja su izvršila veštačenje.

Stranke mogu od starešine stručne ustanove, odnosno državnog organa, zahtevati da im saopšti imena stručnjaka koji će izvršiti veštačenje.

Organ pred kojim se vodi postupak može tražiti od stručne ustanove ili organa objašnjenje u pogledu datog nalaza i mišljenja.

U zapisniku o vestačenju ili u pismenom nalazu i mišljeju naznačiće se ko je izvršio veštačenje, kao i zanimanje, stručna sprema i specijalnost veštaka.

 

Po završenom veštačenju kome nisu prisustvovale, stranke će se obavestiti da je veštačenje obavljeno i da zapisnik o veštačenju, odnosno pismeni nalaz i mišljenje mogu razgledati.

Na zahtev stranke sud može naložiti da se određeno veštačenje obavi uz prisustvo stranaka.U ovom slučaju omogućava se strankama da prate rad veštaka i da se u postupku veštačenja upoznaju sa rezultatima.

1.6. Obnova veštačenja

Ako se nalazi veštaka ili delovi u nalazu razlikuju, ili ako su u obradi koristili različite podatke pa im se nalazi razilaze ili ako je njihov nalaz nejasan, nepotpun ili u protivrečnosti sam sa sobom ili sa izvedenim okolnostima, a ti se nedostaci ne mogu otkloniti ponovnim saslušenjem veštaka, obnoviće se veštačenje sa istim ili drugim veštacima.

Ako u mišljenju veštaka ima protivrečnosti ili nedostatka ili se pojavi osnovana sumnja u tačnost datog mišljenja, a ti se nedostaci ili sumnje ne mogu otkloniti ponovnim saslušanjem veštaka, zatražice se mišljenje drugih veštaka.

Iz ovih konstatacija može se zaključiti da mišljenje veštaka nije obavezno za sud, već predstavlja dokaz koji se ceni kao i svi drugi dokazi. No, pri ovome treba imati u vidu određenu specificnost koja prati veštačenje. Specifičnost proizilazi otuda što veštak činjenice i ceni njihov značaj, koristeći se pritom svojim posebnim stručnim znanjem. Potreba da se primeni posebno stručno znanje, nastaje iz činjenice da organ koji vodi postupak njime ne raspolaže. Kod ovog stanja stvari, na prvi pogled izgleda paradoksalno da sud ceni značaj iskaza veštaka, kao sto ceni i sve druge dokaze po slobodnom sudiskom uverenju. Međutim, ako imamo u vidu na koja sve pitanja treba odgovoriti da bi se ocenio iskaz veštaka, onda ćemo sigurno odbiti od sebe pomisao da je primena principa slobodne ocene dokaza, ovde nemoguća.

Loše obavljeno veštačenje ili nepoštovanje procesnih odredbi kojima je ono regulisano, kao krajnju posledicu ima manjkavost odluke kojom se rešava određena krivično-pravna stvar, često u toj meri da doneta odluka ne može opstati.

Ako su veštačenjem utvrđene činjenice ili je data pogrešna ocena njihovog značaja, odnosno ako su zaključci o postojanju ili nepostojanju činjenica nesigurni ili je ocena njihovog značaja zasnovana na nesigurnim podacima, onda to predstavlja osnov za pobijanje odluke zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Ukoliko su povređena procesna pravila kojima je veštačenje regulisano, to u većini slučajeva može predstavljati bitnu povredu odredaba krivičnog postupka.

Prvostepeni sud će učiniti bitnu povredu odredaba krivičnog postupka ako prihvati mišljenje jednog vestaka koje je u suprotnosti sa mišljenjem drugog veštaka, mada je u saglasnosti sa priznanjem optuženog. Sud bi, u takvoj situaciji, bio dužan da pokuša da usaglasi data mišljenja, a u slučaju da svaki veštak ostane pri svom mišljenju, zatraži mišljenje drugih veštaka ili donese odluku na osnovu utvrđenih činjenica koje su povoljnije za okrivljenog.

 

 

 

 

COPYRIGHT

© 2015 | PRIVACY POLICY

 

ADRESA

Doža Đerđa 2/6, Novi Sad

 

TELEFON

Tel +381 21 661 5901 Mob +381 65 555 75 85